Izbor pasa koji su idealni za stan, mirnije okruženje i vlasnike koji cijene tišinu
Ako živite u stanu, imate rutina koja ne dozvoljava česta vesela lajanja ili jednostavno želite psa koji ne remeti mir u kući — izbor prave rase može napraviti veliku razliku. Za ovakav tip vlasništva, tiha, mala rasa psa može biti pravi izbor. U nastavku donosim razloge zašto su male tihe pasmine odlične, na šta obratiti pažnju i koje karakteristike bi trebale imati. Iako se ne fokusiramo na konkretnih sedam rasa iz svakog izvora — jer ih variraju — istaknuti su principi koji čine neku rasu pogodnom za miran dom.
Zašto „mali“ i „tihi“ idu zajedno
Pasma psa koja je fizički manja najčešće ima i manje resursa za duboko ili produženo lajanje nego veliki pas čuvar ili lovački partner. Manji nosni trakt, često kraći udah i manje alarma za teritoriju znače da pas u stanu može biti opušteniji. Uz to, manjim rasama često se lakše kontrolira stimulacija — igračke, prostor za trčanje, posjeta. Kada ih pravilno socijalizujete i pruži im se rutina, oni često laju manje. Zatim dolazi komponenta tišine: rasu koja je genetski mirnija – manje reakcija na prolaznike, zvukove sa ulice i različite stimulanse – čini pogodnom za stan. I upravo zato male tihe pasmine imaju veliki broj pristalica među vlasnicima stanova i mirnih domova.
Na šta obratiti pažnju pri izboru takve pasmine
Kada birate malu i tihu rasu, razmotrite sljedeće karakteristike: prvo, nivo aktivnosti — pas ne treba imati toliko energije da trči po stanu i laje kada je sam. Drugo, karakter — mirniji temperament, blagost u reakcijama na podražaje, ugodna socijalizacija. Treće, tjelesna struktura — izbjegavati ekstremne građe koje dovode do zdravstvenih problema i time većeg stresa i potencijalnog lajanja. Četvrto, socijalizacija i dresura — i najmirniji pas bez pravilne integracije u dom može razviti navike koje nisu poželjne. Peti, okolina stana — zvučna izolacija, prisustvo drugih životinja, komšije — sve utječe.
Prednosti uzimanja male tihe pasmine
Kada odaberete pravu malu tišu rasu, dobijate mnogo: manja potreba za velikim prostorom, lakše održavanje, manje troškove hrane i odgoja, te manji rizik da torture komšije ili stanodavca lajanjima. Takođe, takav pas često može biti odličan pratilac — neće toliko zahtijevati intenzivnu fizičku igru, ali će uživati u pažnji i kratkim šetnjama. Za mnoge ljude koji rade od kuće, vole mir ili imaju starije stanare u kući, izbor takvog psa može značiti život bez stresa zbog buke. Još jedna prednost je da manje laje — što može značiti bolju prilagodbu kada je sam kod kuće i manji rizik od razvoja problema zbog dosade.
Potencijalni nedostaci i kompromisi
Naravno, nijedna rasa nije savršena – i male tihe pasmine imaju svoje izazove. Mogu biti sklonije „malo jačem lajajućem signalu“ ako se osjećaju zapostavljeno – jer imaju manje aktivnosti, a više vremena za razmišljanje i reagovanje. Mogu razviti strahove ili nervozu ako nisu pravilno socijalizirane, što može rezultirati lajanjima i stresnim ponašanjima. Takođe, „mala“ ne znači bez potrebe za vježbom – svakodnevne šetnje i mentalna stimulacija su i dalje potrebni. Osim toga, vlasnik mora biti spreman na redovnu njegu, naročito kod pasmina koje imaju osjetljivosti – zdravlje je često direktno vezano za ponašanje.
Urednička analiza
Izbor sedam najtiših malih rasa pasa nije samo stvar estetike ili mode – to je ozbiljna odluka koja treba biti prilagođena vašem životnom stilu, prostoru i sposobnosti da brinete o ljubimcu. Tih, mali pas može biti savršen saputnik za stanovanje, ali morate preuzeti odgovornost za socializaciju, vježbu i odnos. Kada se sve to spoji, dobijete psa koji ne samo da je miran i ugodan u stanovanju nego i sretan i ispunjen – a to je ono što čini razliku između ljubimca koji „samo postoji“ i ljubimca koji vam je pravi partner u životu.
Pročitajte i : Može li mačka da jede paradajz? U jednoj varijanti ovo povrće izaziva ozbiljne zdravstvene tegobe
